Momak koji je po mišljenju mnogih okarakterisan kao iznenađenje među Dudinim klincima ovoga leta, momak koji je uneo mnogo pozitivnog i vedrog među Krleta, Tea, Tepu, Novicu i drugare. Momak koji je pokorio Gaučose je svojim rolama prethodne sezone apsolutno opravdao mesto među Orlovima.

Tačno, u pitanju je Duško Savanović. Danas, po dolasku i Istambul on je napisao blog za sajt Evrolige u kojem govori o ekipi, svom prvom svetskom prvenstvu i trojci protiv Argentine.

Prenosim vam tekst u celini...

Wishing for a world-class birthday!

Zdravo svima ponovo! Ja sam Duško Savanović, igrač španske “Power Electronics” iz Valensije i igrač srpske reprezentacije. Upravo smo stigli u Istanbul gde sutra u osmini finala igramo protiv Hrvatske. Ako gledate FIBA Svetsko prvenstvo već znate da je Srbija odličnom igrom osvojila preliminarnu grupu. To je veliko iskustvo i uspeh za ovu ekipu. Kosta Perović je jedini srpski igrač sa iskustvom igranja prethodnog Svetskog prvenstva dok je za ostatak tima Turska premijera. Srećni smo zbog prvog mesta u grupi ali u isto vreme svi znamo da nismo učinili još ništa veliko. Ako izgubimo protiv Hrvatske bićemo eliminisani i sve dosadašnje dobre igre neće značiti ništa. Ja uživam na svom prvom Mondobasketu. Po mom mišljenju, turnir je do sada odličan.

Imali smo spektakularan početak protiv Angole, pobedili smo sa 50 poena razlike. Ne mislim da je lako napraviti toliku razliku i ona je samo pokazatelj snage našeg tima. Angola je dobila dve utakmice nakon toga i prošla u drugi krug, što daje više vrednosti našoj pobedi. Mi smo čak imali vremena da se zabavimo na toj utakmici kada je ishod bio zapečaćen. Potrudili smo se da pobedimo Angolu, ali smo onda izgubili u utakmici protiv Nemačke sa dva produžetka. To nas je primoralo da se vrlo brzo prizovemo svesti i da u daljim utakmicama damo maksimum svakog sekunda na terenu.

Još jednom, imali smo 30 poena razlike u pobedi protiv Jordana, što nam je bio značajan podsticaj za dalje pobede. Moram reći da smo imali sreće sa rasporedom, sa tri lakša protivnika, čak i kada smo izgubili od Nemaca bilo je to bez Tea i Krleta. Imali smo sreću da igramo dve najteže utakmice sa Australijom i Argentinom u kompletnom sastavu. Zamislite da smo odigrali, na primer, protiv Slovenije, Brazila i SAD te prve tri utakmice, verovatno bismo se sada pakovali na put za Beograd. Imamo dve velike pobede u poslednje dve utakmice, igramo u vrlo dobrom ritmu i pokazujemo da možemo pobediti svakoga. Bilo je teško, ali ipak smo završili na prvom mestu u grupi.

Postigao sam jedan od najvećih pogodaka u karijeri, ako ne i najveći, onaj protiv Argentine. Video sam da na semaforu stoji 18 sekundi do kraja, imao sam dobar osećaj. Odlučio sam da se otvorim na vrhu reketa, Ivan Paunić me je video, dodao i šut! One sekunde nakon što sam šutirao je teško opisati. “What a feeling!“ To se događa ponekad, svako misli da plejmejker treba da šutira, čuvari se fokusiraju na te igrače i zaborave da opasnost vreba sa druge strane. To je ono što se dogodilo u četvrtak uveče. Pablo Prigioni me je video i povikao “Don't Let him shoot!” Ali bilo je već kasno. Osećao sam se savršeno nakon toga, bio sam stvarno presrećan. Ipak, bilo je 18 sekundi pre kraja na satu, a to je puno vremena u košarci, tako da moja trojka nije rešila sve. Na sreću, moj odlični saigrač Aleksandar Rašić je bio hladnokrvan sa linije slobodnih bacanja u završnici, a mi smo pobedili!

Budući da ovaj blog pišem za Euroligine stranice, moram da hvalim MVP-a prošlogodišnjeg ciklusa. Teodosić je jedan od najboljih plejmejkera na svetu. Kad je na parketu on može da učini sve: da dribla, puca, stvori šansu, kontroliše igru, on je igrač za korak napred u teškim trenucima i uvek ima spreman potez. Svaka ekipa bi ga poželela u svojim redovima. Teodosić kontroliše igru i protivnika i odlično razume igru. Sa njih je fenomenalno sarađivati na parketu, meni lično, odgovaraju lopte koje mi dodaje u niskim postovima kao i u igri pick-and-pop. On daje više od 100% sebe na terenu. Naravno, baš poput mene i Rašića, on dolazi iz FMP Železnika. Poznajem i njegovog brata koji je takođe veliki igrač.

Najteža utakmica na turniru je sledeća. Za duel sa Hrvatskom reprezentacijom ne možemo se pripremati kao za svaki drugi tim. Utakmice sa komšijama donose jedan poseban osećaj, naboj i tenziju. Trojku Đorđevića nam sigurno još uvek nisu oprostili. Osim toga, poraz nas vraća kući a ja ne želim da idem kući! Svi se ovde jako dobro provodimo. Posle dva meseca napornih priprema ovo je veliko iskustvo, volimo ovu igru što smo dokazali i borbom protekle nedelje za prvo mesto u grupi i želimo da se borba nastavi i dalje. Mnogo cenim Hrvatsku ali mislim da možemo da ih dobijemo. Imaju stvarno dobar, iskusan tim sa većinom igrača iz velikih evropskih ekipa, a predvodi ih i veliki trener Josip Vranković.

Ako želimo da pobedimo, ne treba da mislimo o tome već da to uradimo. U nedelju mi je 27. rođendan i ne bi bilo ništa lepše od proslave sa sjajnim momcima iz tima uz pobedu, ovde u Istanbulu. Ne mislim o rođendanskoj proslavi, ali to bi to svakako bio poseban, dodatni motiv za mene da pobedimo Hrvatsku. Videćemo šta će se dogoditi, naravno, ako pobedimo moraćete da sačekate do sledećeg bloga na informaciju šta je bilo posle.

Pozdrav svima

Duško Savanović
Istanbul 03.09.2010.

izvor: www.euroleague.net