Pregled bloga
Radivoj Korać - Žućko
 
Saturday, October 16, 2010, 11:29 PM

Piše: Dejan Gadzic


Iako sam teoretski imao prilike da ga gledam na terenu, to se verovatno nije desilo. U svakom slučaju, ne sećam se. Moja sećanja počinju od 1970. i Svetskog prvenstva u Ljubljani. Nekako u to doba sam i počeo da se interesujem za košarku, a tu je nekako stalno bilo i njegovo ime. Dugo nisam razumeo sve te priče, bilo je to poput slagalice sa puno izgubljenih delova. Tek u zadnjih desetak godina, zahvaljujući internetu polako sam slagao sliku o Radivoju Koraću. Ovo je omaž čoveku kojeg sam zapravo upoznao kroz medije, a verovatno jednom od onih likova koji su nas tako jako zarazili tim košarkaškim virusom. Dobar deo ovoga što sledi je preuzeto sa www.okkbeograd.org.rs, ali ima dosta detalja ubačenih iz drugih resursa na koje sam nailazio tokom vremena.

Radivoj Korać - Žućko - je rođen 5. novembra 1938. godine u Somboru. Košarkom je pošeo da se bavi u podmlatku BSK-a, kako se tada zvao OKK Beograd (kasnije BEKO, a danas opet Beograd). Na juniorskom turniru održanom 1956. godine na jednoj utakmici postigao je 33 poena, koliko je ukupno dala njegova ekipa, i već tada nagovestio neslućeni potencijal sakriven iza stidljivog, prijatnog i druželjubivog karaktera riđokosog mladića.

Kao košarkaš je ponikao na beogradskim ulicama i sa 16 stigao u OKK Beograd. Niko tada nije mogao da pretpostavi da je stigao sportski genije. Od juniora do seniora samo jedna godna. Uspon je bio munjevit. Iskusni trener Borislav Stanković je osetio neizmerno bogatstvo tog talenta, te generacije. Ubrzo se to pretočilo u šampionski tim iz ulice Zdravka Čelara, tim koji je bio, po rečima Mirka Trgovčevića - Šeme, tako moralno čvrst i tako duhom zdrav, kao nijedan tim pre i posle ovog, a koji je na najlepši način reprezentovao upravo Radivoj Korać.

Sa OKK Beogradom Korać je osvojio četiri prvenstva Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964). Bio je i prvi strelac Standarda iz Liježa, prvaka Belgije (1967/68). Igrajući za Petrarku iz Padove, bio je prvi strelac prvenstva Italije (592 poena na 22 utakmice).

Za jugoslovensku reprezentaciju je debitovao 1958. Igrao na četiri Evropska prvenstva i na tri je bio najbolji strelac. U Beogradu 1961. 216 poena, Vroclav 1963. 239 poena, Moskva 1965. 195 poena). Sa reprezentacijom je osvojio dve srebrne medalje na Evropskim prvenstvima (1961, 1965), dve na Svetskim prvenstvima (1963, 1967) i jednu na Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963. Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3153 poena, za tadašnje prilike vrlo visok prosek od 20,8 poena po utakmici.

Bilo je nečeg paradoksalnog u toj njegovoj savršenoj preciznosti. Imao je i nedostataka, ali ono što je znao i umeo dovedeno je do perfekcije i savršenstva koji su ostali upamćeni. O Koraćevim, kako košarkaškim tako i ljudskim kvalitetima, najpozvaniji je da govori profesor Aca Nikolić, dugogodišnji trener i selektor jugoslovenske košarkaške reprezentacije:

"Žućko je bio nešto između starog i novog načina igre centra. Imao je blistavu tehniku i ogromno znanje. Bio je brz i u svakom trenutku pretnja po koš protivnika. Nije voleo da vraća loptu saigračima. Bio je jak, imao je izuzetan osećaj da proceni trenutak za ulazak pod koš protivnika, a kad bi se tamo našao, bio je nepogrešiv."


Popularni profesor ne deli mišljenje mnogih košarkaških stručnjaka koji su u Žućkovoj igri u odbrani videli njegovu Ahilovu petu:

"Bilo je to u Atini. Igrali smo protiv reprezentacije Grčke. Za njih je igrao neki sjajni Amerikanos. Ništa mu nismo mogli, superiorno nam je punio koš. U poluvremenu, onako diskretno, sa pola glasa, Žućko mi se obratio: ‘Profesore, dajte da ja probam da ga držim’. Pristao sam. Dogodilo se čudo. Za mene i za sve prisutne, ne znam da li i za Koraća. On je tako dobro čuvao tog momka da nam ovaj u nastavku nije dao ni jedan koš! Ni jedan jedini! Žućko ga je ukrotio na način koji je bio fascinantan, bez ličnih grešaka i grubosti, samo znanje, inteligencija i tehnika."


Radivoje Korać je igrao za reprezentaciju punih deset godina, sve do 1968. godine. Punim sjajem blistao je na Evropskom šampionatu u Beogradu 1961. "Plavi" su tada u finalu, osvojivši svoju prvu medalju, izgubili protiv selekcije SSSR-a. Tada je svima bilo jasno da je naš kontinent dobio novu, veoma jaku reprezentaciju i novu zvezdu - Radivoja Koraća.

O Koraćevoj efikasnosti najbolje svedoči podatak da je sedam puta bio najbolji strelac prve lige, što je najviše u istoriji jugoslovenske košarke (Radmilo Mišović 5, Dražen Petrović 4), i to sa izvanrednim prosekom poena po utakmici, čak 32.7!

Korać je bio jedan od najzaslužnijih za stvaranje pozitivne slike o košarkašima, kao urbanim i obrazovanim momcima. Mnoge gradske legende tvrde da je Korać, inače uspešan student Elektrotehničkog fakulteta, među prvima u Beograd doneo ploče Bitlsa, vozio čuvenu "vespu"... Bio je izuzetno svestrana ličnost. Voleo je muziku, knjige, pozorište. U operi je bio redovan gost. Jednom se javio svom klubu iz Londona i rekao: "Ljudi, ovde sviraju neki Bitlsi. Mnogo su dobri! Zapaliće svet!". Od naših pisaca obožavao je Crnjanskog i Lalića. Divio se slikama Ivana Tabakovića, Lubarde, o Petru Konjoviću je sve znao. Bio je čest gost u bifeu Narodnog pozorišta, a od drugih kafana samo "Vidin kapije".

Osvajači prve olimpijske košarkaške medalje za Jugoslaviju na XIX Olimpijskim igrama (Meksiko Siti 1968):
Stoje: Ivo Daneu, Nikola Plećaš, Petar Skansi, Dragoslav Ražnjatović, Damir Šolman, Zoran Marojević, selektor Ranko Žeravica
Sede: Dragutin Čermak, Vladimir Cvetković, Trajko Rajković, Aljoša Žorga, Radivoj Korać i Krešimir Ćosić


Naročita stvar koja je krasila Žućka bila je izuzetna skromnost. Materijalno mu nikada nije naročito značilo. Svojevremeno mu je Aleksandar Saša Gec, tadašnji direktor Crvene Zvezde, ponudio dvosoban stan i "tristaća" (FIAT 1300) za prelazak u Zvezdu. Mislio je da će Korać, kao što bi to učinila velika većina igrača, ponudu oberučke prihvatiti. Međutim, na Gecovo zaprepašćenje, Korać je sa osmehom rekao: "Hvala ti Saša, ali mene to stvarno ne interesuje...". Voleo je klub, a košarku je igrao iz čiste ljubavi. To je još jedna njegova osobina koja svedoči o njegovoj karakterističnosti i neponovljivosti.

Zanimljivosti


• Po onome što ga je krasilo, o njegovoj efikasnosti i stilu igre, Bora Stanković, trener šampionske ekipe OKK Beograda, kaže:

"Korać je bio izuzetno pristojan momak, dosta povučen, teško se sa njim uspostavljao prisniji kontakt. S druge strane, voleo je društvo i predstavljao jedan od zaštitnih simbola Knez Mihajlove ulice tih 60-ih godina. Imao je izvanredne reflekse, osećaj za loptu i brzinu pokreta. Nije bio raznovrstan igrač ali je predstavljao mašinu za davanje koševa. Na terenu je delovao prilično nezainteresovano, međutim kada bi dobio loptu, sve je radio munjevito. Neobičan igrač, neuporediv sa bilo kim. Sa Daneuom, koji je bio sasvim drugi tip igrača, sarađivao je izvrsno u reprezentaciji."

Žućko je košarku igrao sa čudesnom veštinom na način, koji se stilom i efikasnošću, razlikovao od svega što je do tada i posle njega viđeno. Bio je krilni centar (193cm). Nije imao naročit skok, koševe je uglavnom davao iz reketa, zahvaljujući driblingu i brzom, neuhvatljivom izbačaju lopte. Imao je nezadrživ ulaz pod koš, pri čemu se u duel igri sjajno koristio telom, što su nemoćni rivali, naročito Francuzi, često kod sudija pokušavali da prikažu kao faul. Francuzi su čak išli do te mere da su filmovali Koraćeve partije, želeži da dokažu da Korać neumoljivo efikasan iz razloga što se služi faulovima. Taj film su pokazali ljudima iz FIBA, a eminentne sudije iz više zemalja utvrdili su da je sve čisto.

• Bio je nadaleko poznat po svom karakterističnom izvođenju slobodnih bacanja, sa specifičnim načinom izvođenja, sa dve ruke odozdo, držeći loptu pre šuta neposredno iznad terena. Međutim, u tome je bio izuzetno precizan. O tome svedoči detalj dok je igrao u Belgiji. Naime, Korać je zbog svoje izuzetne popularnosti bio gost u gledanom televizijskom šou programu. Na pitanje voditeljke: "Gospodine Korać, koliko slobodnih bacanja možete pogoditi od 100 pokušaja?". Korać je odgovorio da može pogoditi 70 do 80. U tom trenutku se pomerila zavesa u studiju, iza koje je na zaprepašćenje svih prisutnih bio koš! Voditeljka je zamolila Koraća da gledaocima potvrdi svoju tvrdnju na licu mesta. Žućko je to prihvatio, i onako hladne glave, maltene nezainteresovano, pogodio je idealnih 100 od 100 pokušaja!

• Po dolasku u Belgiju, engleski koji je dobro znao mu nije bio od velike pomoći, a francuski uopšte nije govorio. Kuriozitet je da je već nakon tri meseca dao televizijski intervju na francuskom. Reporter je bio iznenađen te je otvorio temu o tome te koliko dugo je učio francuski. Odgovorio je da je to tri meseca, ali videvši čuđenje na licu reportera, dodao je da ima izvrsnu učiteljicu i odmah saopštio njeno ime i adresu. Nakon nekog vremena, dobio je pismo od svoje učiteljice koja mu se zahvaljuje jer od tada ima navalu zainteresovanih…

• Kad su u pitanju kurioziteti vezani za Koraćevu karijeru, jednom se desilo nešto što je ostalo zabeleženo u analima FIBA. Na utakmici Kupa evropskih šampiona u hali 3 Beogradskog sajma, protiv švedskog Alvika, Radivoje Korać postigao je 99 poena! Pored Koraća, samo Vilt Čemberlen je došao do cifre od 100 neverovatnih poena na jednoj zvaničnoj utakmici. Sa Čemberlenovim rekordom, rame uz rame, i Žućkov rekord će odolevati sasvim sigurno i u sledećem veku.

Saobraćajna nesreća


Košarkaška istorija crnim slovima je zapisala 2. juni 1969. godine. Posle odigrane revijalne utakmice između reprezentacija Jugoslavije i BiH, na putu za Beograd, kod sela Kamenice, oko 12 km od Sarajeva posle teške saobraćajne nesreće prestalo je da kuca veliko srce Radivoja. Ta vest se munjevito pronela i potresla celu Jugoslaviju, ne samo sportsku. Košarkaški savez doneo je odluku da se na taj dan nikada ne odigra ni jedna utakmica.

"Nikada nisam video toliko ljudi, od najmlađih do najstarijih, da je izašlo na ulice da isprati jednog čoveka." - seća se Mirko Trgovčević - Šema, tadašnji predsednik kluba, koji je sa Koraćevim ocem otišao da preveze Žućkovo telo iz Sarajeva. "Bilo ih je na hiljade. Kilometrima po izlasku iz Sarajeva ljudi su stajali pokraj puta odajući poštu jednom od najvećih igrača jugoslovenske košarke."

Tako se završo život levorukog Žućka, mladića koji je osvajao skromnošću, stidljivošću, istinoljubivošću, duhom i drugarstvom. Beograd mu se odužio najdostojansvenijim mogućim ispraćajem. Prvi je od sportista koji je sahranjen u Aleji velikana (prisustvovala je i italijanska delgacija iz Padove, poslednjeg kluba u kojem je Korać igrao). Jedna beogradska ulica dobila je ime po njemu. I dan danas u prostorijama OKK Beograda u Čelarevoj ulici stoje njegove patike i dres sa brojem 5, koji je zauvek povučen.

Trofej Kupa Radivoje Korać – Zlatna levica


Međutim Koraćev duh nastavlja život. FIBA je na predlog generalnog seketara, engleza Vilijema Džonsa, donela odluku da se osnuje Kup Radivoja Koraća, kao veliko međunarodno takmičenje koje će godinama zadržati prestižni nivo. Pobednički pehar ovog takmičenja je zlatna "levica", otisak u zlatu poznate Žućkove "levice", na uspomenu i dugo sećanje na ljudsku i sportsku veličinu, mladića koji je ljubavlju prema košarci zapalio domaće i svetsko košarkaško nebo, i pisao zlatnim slovima istoriju jugoslovenske i evropske košarke. Pod okriljem FIBA, ovo takmičenje je održavano od 1972. do 2002. Punih 30 godina je FIBA i ovako odavala počast ovom velikanu košarkaške igre. Medjutim tu nije kraj. Nacionalno kup takmičenje u Srbiji i dalje nosi njegovo ime. Postoji I nekoliko klubova u Srbiji I Evropi sa njegovim imenom.

Kuća slavnih


U Alkobendasu u predgrađu Madrida, 1. marta 2007. godine, otvorena je FIBI-na kuća svavnih (FIBA Hall of Fame). Zajedno sa još 38 ličnosti bilo je i 5 košarkaških igrača, trenara, sudija i košarkaših radnika koji su zadužili košarkaški sport. Među njima je i Radivoj Korać.

Podaci


Ime i prezime: Radivoj Korać
Rođendan: 5. novembar 1938. (Sombor)
Visina: 193cm (196cm prema FIBA podacima)
Težina: ??? kg
Pozicija: Krilni centar (recimo, današnja 4)

Klubovi


• OKK Beograd: 1954-1967 - YUG
• Standard Liež: 1967-1968 - BEL
• Padova: 1968-1969 - ITA

Klupski trofeji


• 4 puta šampion Jugoslavije: 1958, 1960, 1963 i 1964
• 2 puta Nacionalni kup Jugoslavije: 1960 i 1961
• Šampion Belgijske nacionalne lige: 1968

Reprezentacija

157 nastupa 3153 poena i 6 medalja

Olimpijske igre
• Srebro Meksiko 1968

Svetska prevenstva FIBA
• Srebro 1963 u Brazilu (Rio de Janeiro)
• Srebro 1967 u Urugvaju (Montevideo)

Evropska prvenstva
• Srebro 1961 u Beogradu
• Bronza 1963 u Vroclavu (POL)
• Srebro 1965 u Moskvi (RUS)

Individualna dostignuća


• Najbolji strelac Olimpijskih igara u Rimu 1960
• 3 puta najbolji strelac na šampionatima Evrope: 1961, 1963 i 1965.
• 7 puta najbolji strelac jugoslovenske nacionalne lige (rekord svih vremena koji zapravo nikada neće moći da bude oboren): 1957, 1958, 1960 i 1962-1965.
• Domaći rekord od postignutih 99 poena na jednoj zvaničnoj utakmici (OKK Beograd protiv švedskog Alvika iz Stokholma…), a drugi svetski iza Čemberlena sa 100 poena)… Eto ovaj rekord još uvek može da bude izazov sadašnjim i nekim novim klincima… mada olakšano jer danas imaju i trojke.
• 30 godina je FIBA organizovala takmišenje pod njegovim imenom.
• Od 2002 se pod njegovim imenom organizuje takmičenje za Nacionalni kup Srbije.
Stanovnik FIBA Hall of Fame od 2007. godine.

Video likovi


Radivoj Korać
Insert iz dokumentarca
Sećanje na Radivoja Koraća (iz dokumentarca)
Blog - Dejan Gadzic


O košarkaškim legendama, ljudima koji su ostavili neizbrisiv trag u košarci...
Nikola Plećaš
Krešimir Ćosić
Jednom braća - Once Brothers
Radivoj Korać - Žućko
Dražen Dalipagić - Praja
Blog - MVP.rs

Blogeri sa MVP.rs portala, veliki poznavaoci košarke, ljubitelji fantasy igre i šampioni Fantaziranja, podeliće sa nama svoje viđenje ABA lige!
Stvari dolaze polako na svoje mesto (Bl...
Ko izbegne profitira (Bloger: Mickey)
Pomoć onima koji su u dilemi (Bloger: bo...
Nema predaje (Bloger: slobokv83)
MVP i peto kolo (Bloger: Mickey)
Blog - Bob Sacamano
Traganje za smislom Fantasyja:

Filozofija igre, suptilnost analize i mlaćenje prazne slame.

Dobrodošli na Fantaziranje!
Intervju: Čedomir Vitkovac
Intervju: Marko Popović
Intervju: Javier Gancedo
Novi Početak
Intervju: Nemanja Nedović
Blog - ttteam
O svemu po malo o košarci najviše. Analiza i prognoza iz amaterske perspektive.

O sportu za koji se živi, a ne od kojeg se živi!
SUPERMAčvaN
3, 2, 1...
Adiós Espana
Duško Savanović- pozdrav iz Istambula
Košarka koja i dalje traje
Blog - dragan_lukovski
O košarci iz profesionalnog ugla, od učesnika final four Eurolige, nosioca svetskog zlata i evropske bronze.

Sportski pozdrav,
Dragan Lukovski
Iza paravana uspeha
Moje zlato u Atini 1998.
Final Four
Važnost individualnih treninga
Vesti
Kiosk
Dodaj novi Blog
© 2005 - 2014, FantasY Team